Medju javom i međ' snom

Ne bojim se odavno.

Nema više pitanja „šta ako”. Ono što je određeno, dogodiće se.

Ono što nije u mojoj moći, prepuštam…

Jedino čime upravljam su moji koraci ka drugim ljudima i situacijama. Nema žurbe, nema nervoze, sve se stiže. Ko ne razume, na gubitku je.

Nema straha.

Ja sam svoj oslonac.

Mogu to da budem i drugima, ako zatraže. Ljudi nekad ponudu shvataju kao nametanje.

Nema krivice i ljutnje.

Ljubav u svom najširem smislu je ta koja me vraća duši i putu kojim koračam.

Među javom i međ’ snom

Kako bi se moglo udesiti da čovek ne strahuje i da se ne boji?

Ima samo jedno sredstvo: ono je u tome da život ne tražiš u onome što prolazi, nego u onome što ne prolazi i ne može da propadne: u duhu koji živi u čoveku.

L.Tolstoj

Veruj u putovanje. Možda imaš osećaj da si unazad godinama imala mnogo preokreta i naglih promena. Čak i ako izgleda kao da su stvari u vazduhu, znaš da sam uvek tu.

Znam, osećam tvoje prisustvo, ali bih nekad želela dodir, fizičku potvrdu,

Stalno smo pričali o ravnoteži između onoga što želiš i onoga što ti je potrebno. To jeste tvoja želja ali seti se samo, da si duhovno biće, i da tim osećajem prisutnosti znaj da je tvoja želja ispunjena.

Neko je jednom rekao – Otvori i zatvori pesnicu. Primeti koliko možeš primiti zatvorenom pesnicom. Primeti koliko više možeš primiti otvorenom pesnicom.

Budi kao i uvek otvorena i pamti to.

Pamtim. Zahvalna sam.

Među javom i međ’ snom

Danas budi čudo za nekoga drugog.

Pomisli kako je tvoja duša je spremna da baš danas bude tvoj poklon svima oko tebe.

Pruži sebe bezrezervno drugima u malom osmehu, i to je čudo.

Među javom i međ’ snom

Nekim danima ne plačem jer mi nedostaješ.
Iako znam da je ovo je zauvek,
jer nema telefonskog poziva koji menja sve.
Ne postoji čudo koje čeka iza ugla.
Ne postoji još jedno poglavlje u kojem mogu da te zagrlim, da čujem tvoj smeh ili da ti ispričam svoj dan.

Ali postoji život … onaj u kojem moram da nastavim da volim nekoga koga više ne mogu da zadržim.

To je deo koji ljudi ne shvataju uvek.
Tuga nije samo što ti nedostaje osoba koju si izgubio.
To je tugovanje za svakim budućim trenutkom u kojem oni neće biti deo.
Svaki rođendan. Svako slavlje. Svaki običan dan kada sve što želiš jeste još jedan razgovor.
Isceljivanje je bilo je u učenju kako da nosim neizdrživo.
Kako da nastavim da idem dok deo mog srca i dalje čeka nekoga ko se neće vratiti kući.
Nekim danima to radim dobro.
Nekim danima ne.
Ali podsećam sebe da dubina moje tuge samo odražava dubinu moje ljubavi. I čak iako je ovo zauvek… Tako je i moja ljubav prema njemu, koji je ipak tu, u mojim snovima.

Među javom i međ’ snom

Nisam znala

kako je iscrpljujuće da ti neko nedostaje stalno.

Budim se, nedostaješ

Smejem se, nedostaješ

radim, nedostaješ.

Ne postoji dugme koje isključiš

da bi prestalo.

Samo je intenzitet drugačiji.

Među javom i međ’ snom

Moja nesanica
Nije nemogućnost da zaspim.
Ona je razgovor
Sa životima
Koje nikada nisam živela.
Dok svet spava
Ja razmišljam o budućnostima
Koje su umrle neimenovane.

Među javom i međ’ snom

Duša se ne meri

po visini koju dostigne,

već po dubini iz koje voli.

Ne po tome koliko je glasno zapamćena,

već po tome koliko tiho je promenila živote oko sebe.

Hodaj kroz ovaj život nežno.

Buke je dovoljno.

Budi smiren.

Govori istinu,

ali nikada ne koristi istinu kao izgovor da povrediš.

Budi skroman,

ne zato što misliš manje o sebi,

već zato što razumeš

da svaki čovek kojeg sretneš

nosi priču koju ne možeš videti.

Drži se svog obećanja.

To je jedna od retkih stvari

koje ti ovaj svet ne može oduzeti.

Izaberi hrabrost,

ne kad je slavljena,

već kada niko neće ikada znati

da si imao šansu da izabereš drugačije.

Pusti da tvoja dobrota

preživi razočaranje.

Pusti da tvoja saosećajnost

nadživi izdaju.

Odbij da bol odredi oblik tvog srca.

Svet će ti dati bezbroj razloga

da postaneš tvrd.

Daj mu jedan razlog da veruje u nežnost.

Ostavi ljudima više nade

nego što su imali

pre nego što su te sretali.

Ne zato što si imao sve odgovore,

nego zato što su se u tvom prisustvu osećali viđeno, saslušano i voljeno.

Nosi zahvalnost kao da je bogatstvo.

Nosi skromnost kao da je mudrost.

Nosi mir kao da je snaga.

Nosi čuđenje kao da je plamen

koji svet ne može sebi da priušti da izgubi.

I kada tvoj život više ne može da se meri danima, godinama ili sezonama…

neka se meri srcima koja kucaju malo jače

zato što si bio ovde.

Jer na kraju, ne zadržavamo ono što smo držali.

 Zadržavamo samo ono što smo dali.

Možda… je to oduvek bio pravi merilo duše.

Adam Murrah