Пређи на садржај

mustra

mustra

Језици (3)
[[#mustra (српски, ћир. мустра)|mustra (српски, ћир. мустра)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

mustra (српски, ћир. мустра)

Именица

mustra, ж

Облици:

  1. mȕstra [1]

Значења:

  1. Uzorak, primerak nečega. [1]
  2. Model na osnovu koga se radi, izrađuje drugi predmet, oblik i sl. [1]
  3. Šablon za ukrašavanje zidova posle krečenja. [1]
  4. Šara kao model za vez, tkanje, pletivo i sl. [1]
  5. Šablon za krojenje, model kroja neke odeće ili obuće izrezan od papira ili prostije tkanine. [1]
  6. Primer, uzor, ugled. Нови Кнежевац[1]
  7. Osoba koja ne može služiti za primer, uzor. Кикинда[1]
  8. Lukava, prefrigana, prepredena osoba. [1]

Примери:

  1. Ȍdnēla sam šnàjdērki ònū mòjū cìcanu àljinu da ìmā mȕstru kad mi nȍvu bȕde šȉla. Бачинци [1]
  2. Na vášar se skȕpimo mȋ žène i vȍlemo vȉše da glédimo mȕstre neg nȅšto drȕgo, pa tàko svȁka kȗpi drȕgu da mȍž da mȇnjamo. Јаша Томић [1]
  3. A u Sivcu, u Bačkoj, bilo je da se plati i 400—500 dinara za „mustru” ( — Čr; NK Ki) [RSB]; mȕstra. [2] [1]
  4. Kod nas je jako fina mustra čamaca. [3] Гардиновци [1]
  5. U Tomaševcu i Orlovatu međusobno u selu davane su „mustre” na pregledanje besplatno. [1]
  6. Doneću ti mustru da vidiš koje boje će biti moja aljina. [4] [5] Ченеј Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Јасеново Иванда [1]
  7. Ova mustra moleraja je lepa. Нови Кнежевац Нови Карловци [1]
  8. Tȗ krȕpnu mȕstru ću da mètem u kȗjnu, a tȗ sitnȋju ù sobu. Јаша Томић [1]
  9. Ìmā mòlērka nȍve mȕstre, bȁš bi nam tàkē pasírale za trȇm. Лаћарак [1]
  10. Božanka će mi raditi ganak jel ona ima lepe mustre. [4] [5] Ченеј Бачинци Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мокрин Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Велики Гај Иванда [1]
  11. U određenim centrima u Sremu [...] i u drugim sremskim mestima postojale su žene specijalnog zanimanja zvane „trukerke” koje su na doneta platna prenosile izabranu „mustru” ( — CC). [6] [1]
  12. Nȅka mȕstra — tȍ nisu ni rúže ni nȉšta. Добринци [1]
  13. Volem jednostavno, bez mlogo mustre. [4] [5] Ченеј Бачинци Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Деска [1]
  14. Mȏra da ȕzmem mȕstru za onàki svèter što je štrȉkala Mára njȇnim ùnuku. Јаша Томић [1]
  15. Uzela sam mustru za šivenje. Нови Кнежевац [1]
  16. Đonovi ili pendžeta [papuče] kroje se po „mustri” načinjenoj od kartona, i to za svaku veličinu posebno. [7] Вршац [1]
  17. Mustre za krojenje sastavnih delova opanka, od tanjeg kartona; ima ih u svim veličinama i modelima. [8] [1]
  18. Tȇ širòke rukáve da mi šȉješ po ònoj mȕstri što sam dȍnela. [9] Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  19. Tȏ je jèdna mȕstra i ȍnda po mȅri kròji, svȁkom čovèku koji dȏđe ìzmeri, ȍndak po njègovoj mȅri, ali tȅk mȕstra. Fȏrma òna. Ковиљ [1]
  20. Li ci ta ri će za me ni ti dr ve ne ka lu pe na plehane modle, „mustre” za cepanje testa. [10] [1]
  21. Ta jȃ nȉkad da kȗpim vȉše mȕstre za guràbije, a dèca vȍle kad ìma svakojáki. [11] Јаша Томић Ђала Српска Црња Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Алибунар Врачев Гај [1]
  22. Mȕstre ȉma za šápe, a i za kȅks ȉma òne mȕstrice. [11] Итебеј [1]
  23. Majstor Lȗka bȉo zdrȁvo dȍbar šȕster. Kad dȏđeš, ȏn ti pòkāže mȕstre i mȍž da bȋraš, je l ȍćeš u špȉc cìpele, je l zàtubaste, mož da ìma štȉklu i da bȉde brȅz. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  24. Dȁ, sȁv mi je ȏn pa nȅka mȕstra, ȏn znȃ kȁko trȅba da se rȃdi, ȍndak nek glédi svȏj pòso, a nȅ da se mȇša i da dìvāni kojèšta. [1]
  25. I on mi neka mustra od čoveka. Јасеново [1]
  26. Ćuti, znam te koja si mustra. [4] [5] Ченеј Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Иланџа Иванда [1]
  27. I jèsi mi tȋ nȅka mȕstra. Бачинци [1]
  28. Òna tvòja mȕstra dȉgla nȏs, jȃ kȃžem: „Bàr dān”, a òna vala nȇće da se jȃvlja pȁorima. Јаша Томић [1]
  29. Ta mȕstre bȇčke, naméstile kȕću, napazárile svȁšta, a što se nísu ȕdale, tȏ máčku ȍ rep. Јаша Томић Ђурђево Мокрин Тараш Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. kroj [1]
  2. modla [1]
  3. kalup [1]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 81.
  3. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.
  7. ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 126.
  8. ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 327.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  10. ↑ Олга Ковачев, Прилог проучавању историјата лицитерског заната у Војводини. — Рад, 35, 1993, 219—227, стр. 223.
  11. ↑ 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

Преузето са „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=mustra&oldid=702965”